Ilarion (Ivan) Vesić rođen je u Pepeljevcu 10. oktobra 1852, a nakon završene manastirske škole u Veluću i LJubostinji, bio je parohijski sveštenik 16 godina. 

Nakon smrti supruge 1877, odlazi na Kijevsku duhovnu akademiju sa učenim stepenom kandidata bogoslovlja. 

Po povratku u Srbiju bio je postavljen za predavača bogoslovije, a nešto kasnije će se i zamonašiti i kao arhimandrit biće izabran za rektora Prizrenske bogoslovije i na tom položaju bio je od 1. novembra 1891. do 30. juna 1896. godine.

Kuća Ilariona Vesića u kruševačkoj Jug Bogdanovoj ulici

Nakon obavljanja direktorske funkcije muške i ženske srpske Gimnazije u Skoplju (1896-97), vraća se u Srbiju i nakon jednogodišnjeg odmora i priprema za profesorski ispit postaje iguman manastira Rakovica. 

Kada je 1898. položio profesorski ispit, vratio se profesuri na bogosloviji. Radio je i kao profesor u Prizrenu i bio toliko uspešan crkveni pedagog da je dobio Orden Svetoga Save trećeg stepena i Srebrnu medalju Miloša Velikog.

Po povratku u Kruševac 1901. podigao je kuću blizu autobuske stanice (danas ulica Jug Bogdana) i u njoj je živeo sve do smrti 1906. godine. Nakon Drugog svetskog rata kuća je nacionalizovana, kasnije dograđivana i u velikoj meri devastirana. Njen izgled zamka davao joj je epitet najlepšeg kruševačkog zdanja, a danas je u prilično lošem stanju.