Sa Bagdale je, 23. septembra 1941. godine, pre 81 godine, organizovan prvi juriš nekoliko hiljada ustanika na okupatorski garnizon u Kruševcu, pod vođstvom majora Dragutina Keserovića. Sutradan su sa istoka napali rasinski partizani i stalaćki četnici, ali, na žalost, napad nije uspeo. Nemci su ubrzo streljali u znak odmazde na Bagdali oko 80 civila.

Sredinom septembra 1941. godine general Ljubo Novaković prenosi majoru Dragutinu Keseroviću naređenje Draže Mihailovića da je otpočeo „opšti ustanak“ u Šumadiji napadima na sve gradove u kojima su Nemci. Keserovićev zadatak bio je zauzimanje Kruševca (14.000 stanovnika), blokada Trstenika i zauzimanje Župe.

Komandant Keserović održao je sastanak sa svojim oficirima 19. septembra 1941. godine u selu Bovnu, na kome je dogovoreno pregrupisavanja snaga radi napada na Nemce u Kruševcu. Takođe, Keserović se dogovorio i sa partizanima da učestvuju u ovoj akciji. On izdaje naređenje o mobilizaciji i 21. septembra prisustvuje zakletvi 6.000 regruta ispred manastira Strmci i na prostoru sela Razbojna kod Brusa.

Major Dragutin Keserović je tada pod komandom za napad na grad imao oko 3.000 četnika, mada nisu svi imali oružje. Rasinski partizanski odred je imao oko 80 boraca. Prema unapred utvrđenom planu zatvoreni su svi prilazi gradu. Nemci su u Kruševcu imali posadne snage jačine oko 400 vojnika. Major Keserović je u dogovoreno vreme izvršio juriš sa svojim četnicima, čiji su delovi uspeli da prodru do samog centra grada. Međutim, Nemci su pružili žestok otpor iz gimnazije, koja je bila njihovo najjače utvrđene u gradu i očekujući svakog trenutka da im stigne pojačanje. Iz pravca Stalaća stigao je nemački oklopni voz, posle čega Nemci razbijaju četničku opsadu.

Gubici Nemaca bili su 4 mrtva oficira, 22 mrtva vojnika i 80 ranjenih. Gubici četnika 16 poginulih, 73 ranjenih i 7 poginulih građana. Nemci su ubrzo streljali u znak odmazde na Bagdali oko 80 srpskih civila. 

Deo transkripta sa suđenja Keseroviću u Beogradu 1945. koji se odnosi na Bitku za Kruševac

"... Posle kapitulacije bivše jugoslovenske vojske doneo sam odluku da se posle povlačenja iz Caribroda, gde sam bio kao komandant bataljona, ne predajem neprijatelju, nego da organizujem narod na otpor protiv okupatora, što sam i učinio. Počeo sam prikupljati oficire i podoficire po srezu kruševačkom. Naišao sam na vrlo dobar odziv. Pomoglo mi je to što sam u Kruševcu služio četiri i po godine i što je za to vreme kroz moje ruke, kroz moj bataljon, prošlo oko dvadeset hiljada obveznika. Ljudi su shvatili celu stvar dobro i primili se posla. Posle izvesnog vremena ja sam pokušao da uhvatim vezu bilo sa kojom organizacijom u mojoj neposrednoj blizini, da se povežem sa ostalima. Doznao sam da se na Sokolovcu nalazio Kosta Pećanac, sa nekoliko svojih ljudi. Pošao sam zajedno sa mojim načelnikom štaba, potporučnikom Radivojem Milivojevićem, i na Sokolovcu našao sam Kostu Pećanca. Izložio sam mu stanje na mome rejonu i pripreme koje sam izvršio. On mi je rekao da je vrlo srećan što ima ljudi koji misle na dobro naroda i otadžbine i što su odbegli u šumu da povedu borbu protiv okupatora. Pokazao mi je tom prilikom punomoćje izdato od komandanta Pete armijske oblasti, generala Cukavca, koji mu je naredio, u ime Vrhovne komande, da u otadžbini produži četničku akciju. Tom prilikom postavio me je za komandanta Rasinskog odreda... Dao mi je neka uputstva i direktive, mnogo nije imao šta da daje. Ja sam mu rekao da i u drugim oblastima ima povoljnog terena za rad. Za taj rejon, za okolinu Stalaća i Žitkovca, postavio je za komandanta potpukovnika Milutina Radovića, koji se docnije izdvojio iz organizacije. U to vreme, jun — juli 1941. godine, koliko ja znam, Kosta Pećanac nije bio izdajnik. Za Dražu još nisam znao, ni za njegovu organizaciju... O sporazumu znam kada je Kosta Pećanac otišao za Bukulju, mislim u avgastu mesecu, da je napravio sporazum o nenapadanju... Po izjavi potporučnika Radojevića, on se, Kosta Pećanac, obavezao da neće napadati Nemce... a isto tako obavezao se da će se zajedno sa okupatorom boriti protiv partizana. To je bilo meseca avgusta 1941. godine... Mislim da je zaključen i pismeni ugovor, ali ja to nisam video ...

Po izvršenom sporazumu potpukovnik Radović izvestio ga je da on ne pristaje na sporazum koji je potpisao Kosta Pećanac, pa da i mi to isto, ostali komandanti, ne činimo. Ja isto tako nisam priznao taj sporazum ...

Po naređenju Koste Pećanca imalo je da se obrazuju sudovi...

U početku ja sam iz Kruševca izdavao naređenja. Čim sam opazio da će Nemci da me uhapse, povukao sam se na Jastrebac. Posle proglasa Koste Pećanca uhvatili su me Nemci na putu u blizini Kruševca i sproveli me u zatvor. Izvukao sam se najviše zahvaljujući izdajniku Kosti Pećancu. Kosta u to vreme još nije znao da ja više nisam njegov vojnik i da ne slušam njegova naređenja. Nemci su pitali da li sam bio komandant. Zatražio je da me vidi krajskomandant. On je tražio od mene da obećam saradnju u borbi protiv partizana. Ja sam, naravno, obećao samo da bih se izvukao. Ništa napismeno nisam dao... Prilikom puštanja krajskomandant je zahtevao da se fotografišem. Ja tada nisam o tome mnogo razmišljao. Pristao sam, mada sam insistirao da se ne fotografišem. Na slici je bilo još, pored krajskomandanta, i nekoliko oficira ...

Prisustvovao sam 21. septembra u selu Strmcu zakletvi šest hiljada regruta. Po povratku sa to zakletve našao sam u štabu generala Novakovića, koji mi je izdao opšte naređenje za opšti ustanak u Šumadiji, napad na sve gradove u kojima su Nemci. Ja sam imao da izvršim organizaciju i da sa svojim odredom zauzmem Kruševac. Raspisao sam naređenje o mobilizaciji da bi se prikupile trupe. Tom prilikom sam naredio komandantu žandarmeriske čete, smatrajući da je nacionalan čovek, to jest javio sam mu da ću izvršiti napad na Kruševac, i to noću između 22. i 23. po naređenju generala Novakovića. Tražio sam da me u toku napada pomogne sa svojim žandarmima, to jest svojom borbom u samoj varoši. Dodao sam da, ako mu to nije mogućno, onda da saopšti žandarmima da se pre pola noći kako ko može udalji i da dođe u oblast Paševičke šume. Plan sam bio stvorio, još nisam uhvatio vezu sa komandantom Roćkom iz stalaćkog odreda.... Napad je zakasnio iz razloga što Gočki odred nije došao. Trebalo je početi u noći između 22. i 23, a medutim 23. Nemci izvrše prepad. Nemaca je bilo oko 5 do 600... Po izjavama ljudi iz samoga grada, i nađenim leševima koje ranjenih, koje poginulih, bilo je 190, a zarobio sam oko 29 "zorki"... Ja sam skoro bio zauzeo Kruševac. Jedino je bilo još otpora u jednoj gimnaziji. Trebalo je da Gočki odred zatvori svoj sektor. Ja sam docnije bio sprečen pristizanjem nemačkah pojačanja iz Stalaća i Kraljeva ... Ja sam morao da prekinem, jer mi Stalaćki odred nije uopšte dolazio, a znao sam da će Nemcima stići pojačanje, da će biti tenkova i rušenja zgrada i da će me najzad, odbaciti.

Raspustio sam obveznike bez oružja kućama, a obveznike sa oružjem krenuo sam na Jastrebac, jer sam dobio izveštaj da Kosta Pećanac nemačkim kamionima i sa oko 2.000 četnika ide iz Toplice da me razoruža, što je bilo u stvari.

Posle borbi na Kruševcu i selu Brzenici i Jaslici, ja sam se povukao ka Kraljevu, jer sam saznao da se tamo vode borbe od strane partizana i od strane Dražinih četnika sa Nemcima.