Ova pesma (1962.) jedna je od prvih iz autobiografskog opusa najznačajnijeg kruševačkog kompozitora popularne muzike i prvi usnimljeni tonski zapis na kome se pominje Bagdala.

Dragan Toković (kršteno ime Dragoljub - rođen 22. marta 1932) jedan je od naših najboljih pevača zabavne muzike, ljubitelje dobre pesme zadužio je, možda ponajviše, "Lelom Vranjankom". Potiče iz porodice sveštenika Spasoja, a najbližu porodicu činili su mu sestra Ljiljana (legendarna prvakinja drame Kruševačkog pozorišta) i braća Branislav (doktor na VMA) i Miodrag - Miško (slikar).

Pesmu "Bagdala i dečak" objavio je zagrebački "Jugoton" na singl ploči 1962. godine. Maestro je ovu šlager elegiju posvetio svom ocu, koga su, među mnogim Kruševljanima, sredinom II svetskog rata okupatori, uz pomoć Nedićeve Srpske straže, streljali na Bagdali.

Dragan je bio jedan od naših najboljih pevača zabavne muzike, pobednik brojnih festivala, poznat u Evropi kao klupski pevač džez i evergrin standarda. Našoj kulturnoj baštini ostavio je pesme "Zorice, Zorule", "Rastao sam pored Dunava", "U Novom Sadu hej"... Većinu ovih pesama otpevao je Zoran Gajić, Kragujevčanin, a tema "Lela Vranjanka" odnela je u legendu Vranjanca Stanišu Stošića.

Dragan je dugo pevao u Egiptu, u noćnim klubovima. Kad se vratio stalno je spominjao muzičku temu koja ga je proganjala. U jednoj kafani u Vranju, zanesen lepotom nepoznate devojke, zapitao ju je kako se zove: "Ja sam Lela Vranjanka" — odgovorila je. U tom trenutku je počeo da pevuši frazu koja se pretvorila u jednu od naših najlepših pesama. Da je mogao da priušti sebi skupog advokata, obezbedio bi i sebe i širu porodicu zahvaljujući nadoknadi za ukradenu melodiju "Lela Vranjanka" koja se koristi samo sa izmenom jednog polutona u filmu "Petparačke priče".