Nedavno je portal Kruševacpress objavio opširan razgovor sa glumicom Jovanom Petrović, unukom slavnog Čkalje, u kojem ona vrlo otvoreno otkriva neke istina i uvrežene zablude vezane za naš grad i svoje ovdašnje korene, a tu negde se našla i nezaobilazna Bagdala...

Prenosimo jedan karakterističan citat, a komletan intervju, koji je delo Brankice Stanković, pročitajte ovde.

Koliko je Čkalja osećao Kruševac kao svoj grad?

Stalno je imao neki loš osećaj. Nekako je Kruševac bio najmanje njegov, a trebao je biti najviše. Ne znam, možda je on i suviše očekivao od Kruševca. Bio je razočaran u te političare, jer je čuo mnogo raznih stvari koje nije iznosio. Ja kad ga pitam on samo kaže “Pusti, samo dalje odatle”. Mama mu je preminula 1973. godine. Deda mi je rekao da kad je otišao iz Balšićeve ulice nikada se više nije vraćao. Ona kuća u Balšićevoj nije ta kuća. Bolelo ga je. Mislio je da će ljudi iz Kruševca biti ponosni. Čuo je razne abrove, nervirala ga je zaostala sredina, a mnogo je verovao u Kruševljane. Znao je da imaju šlifa, ali i da su zajedljivi. Nije voleo da priča o tome. Čuo je razne stvari koje nije iznosio nama. Znam da je patio, pogotovo za običnim narodom.

On se odrekao i sve svoje imovine u Kruševcu. Dolasci kod baka Nade, dedine starije sestre, i baka Stake u Ivankovačku ulicu bude mi uspomene. Sećam se bašte, pri samoj Bagdali, dunje u dvorištu. To je meni bilo selo. Više nema ni Nade ni Stake, nemamo više familije u Kruševcu odavno, ali osećaj te vuče. Pričaš o pradedi, prababi, to  je tvoje nešto. Uvek kad dođem odem na groblje.

Pisalo se da je Čkalja umro tužan, u bedi, usamljen?

Tačno je da ga niko nije ispratio kada je otišao u penziju. Samo čuvar koji je rekao “Želim vam sve najbolje”. Zakleo se da neće nikad da kroči u BDP gde je proveo radni vek. Toliko je to teško njemu padalo da nije mogao da gleda moju premijeru u istom pozorištu.

Tužan? Zamisli pored mene da bude tužan! Lupetaju gluposti! Bila je 1998. godina. Nije moglo ništa da se kaže protiv Slobe, bilo koga, diktatura…Javi se žena iz nekih novina da dođe. Ja kažem dedi da da podršku opoziciji. “Napiši da, eto, jedva krpiš kraj sa krajem, jedeš kosti, malo gricneš iz kontejnera”, kao da ispadne fora. Istina je da to nije bio on, nego je progovorio u ime hiljade, miliona penzionera, umetnika. Deda je, hvala Bogu, imao nas, imao penziju, baba imala penziju, ali hteo je da podbode još malo vlast Miloševićevu. Sada oni vade taj intervju, krpe ga. Naš narod je bukvalista! Ja mislim skapiraće, znaju dedu kakav je šaljivdžija, ali…