Naš legendarni Ljuba Stepanović (Stevka Božurevka) jedan od najtalentovanijih imitatora i komičara koje je Jugoslavija imala u svoja "zlatna vremena" priča kako je u Karakasu susreo najlepšu i najčuveniju venecuelansku glumicu, zvezdu pionirskih dana telenovela - Ameriku Alonso i kako ga je upoznavanje sa njom zaledilo... 

Dragoljub Ljuba Stepanović rođen je 1932., a preminuo 27. maj 1997. u svom selu Božurevcu (koje se nalazi gotovo na pola puta između Trstenika i Rekovca). Postao je slavan pod umetničkim imenom “Stevka Božurevka”. Veoma poznat imitator kod nas i u svetu. Najuspešnije je imitirao srpskog seljaka, kao i predsednika SFRJ (Tita) i još pedesetak likova.

Godinama estradnim nastupima zabavljao je publiku celog sveta. Bio je umetnik visokog ranga, uživo, na radio – talasima, na televiziji. Nastupao je samostalno i sa umetničkim grupama i gostovao u mnogim mestima na pet kontinenata.

Bio je veoma vezan za svoj kraj, koji je svesrdno pomagao i voleo, stalno se vraćao u svoj zavičaj. U svom omiljenom rodnom selu sagradio je ćupriju, fudbalsko igralište, pomagao fudbalski klub, družio se sa meštanima.

Bio je poznat kao čovek sa hiljadu lica i hiljadu glasova, pionir imitacije u Jugoslaviji. Ljuba Stepanović je prvi muškarac u SFRJ koji se javno presvukao u ženu i prvi koji je javno imitirao Josipa Broza Tita. Bez posledica.

Mlađe generacije pojma nemaju ko je bio Ljuba Stepanović, kako je izgledao i čime se bavio (Gugl je što se tiče Ljube siromašan), ali verovatno su makar jednom – ako imaju bar malo širokog opšteg obrazovanja – čuli za Stevku Božurevku. Samo nemaju pojma šta je to.

Kako je Ljubi uspelo da imitira Tita pred Titom i da Titu to bude duhovito i da se drug Tito ne naljuti? 

Postoji priča – istina, kažu – da je Ljuba u nekoj prilici pred samim Titom ispričao politički vic o tome kako ispada da je Tito kralj SFR Jugoslavije. Niko od poltrona i poltrončića oko Tita nije smeo da se nasmeje na kraju vica, dok se sam Tito nije grohotom nasmejao! „Ha, dobar ovaj, majku ti božju!“ 

Ljuba Stepanović je obišao ceo svet zahvaljujući svom talentu, na svakom kontinentu na kom su živeli Jugosloveni bio je i Ljuba, da ih uveseljava.

Bio je pionir imitacije, parodije, stendapa.

Krajem "starih dobrih vremena", pred odjavu '80-tih godina prošlog veka, televizije Beograd i Novi Sad zajedno su kreirale i realizovale nekoliko godišnjih serijala pod nazivom "Varošarije". U svakoj od epizoda predstavljan je po jedan grad, a 1989. tako red dođe i na "grad gospodstva mi" - Kruševac.

U emisiji se pojavljuju sve sami ovdašnji bardovi: Rada Savićević, Đuza Stojiljković, Ljuba Stepanović (Stevka Božurevka), Zvonko Roker Milenković, Zoran Simjanović, Radojka Živković, Mija Knežević Knez, Ljiljana Toković, akustičarska grupa Život, Radule Anđelković, Pavle Aksentijević... predvođeni zavičajnim a nerazdvojnim tandemom novinara - scenarista: Dragutinom Karlom Minićem i Anastasom Hardijem Nešićem. Valja naglasiti da je, na kraju ciklusa, upravo emisija o Kruševcu proglašena za najbolju.