Prvi kruševački apotekar Dragoslav Kedrović stekao je akademsku titulu magistra farmacije avgusta 1866. godine u Minhenu, u klasi uglednog profesora i predsednika akademije nauka Justusa Fon Libiga, profesora hemije. Po dolasku u Kruševac, on poduzima sve potrebne aktivnosti u cilju otvaranje apoteke.

Naime, Kedroviću sanitetsko odeljenje ministarstva unutrašnjih dela Kneževine Srbije «izdaje rešenje da mu se dozvoljava apoteku u Kruševcu otvoriti». SN 1544-1547/1868. godine – 20. avgusta 1868. godine. Tako je na isteku 1868. godine Srbija dobila devetu javnu apoteku, a Kruševac je bio šesti grad koji se mogao pohvaliti posedovanjem institucionalne apoteke.

Sa učiteljima i profesorima osnovao je djački fond iz koga su pomagani siromašni učenici. Učestvovao je u osnivanju Poljoprivrednog društva. Borio se protiv nadrilekarstva. Učesnik je ratova 1876 do 1878. Odlikovan Takovskim krstom.

Dušan Kedrović je nastavio očevim stopama. Farmaciju je završio 1901. u Insbruku, i započeo studije hemije, ali se zbog očeve smrti vratio u zemlju.

Učesnik je Balkanskih ratova, kao i I svetskog rata.

Projekt apoteke Kedrović, preko puta "Kuće Simića" radio je Nikola Pašić, tadašnji inžinjerski pripravnik.

Dragoslav Kedrović je bio širokih shvatanja, znanja i interesovanja, o čemu najbolje svedoči njegovo široko gledanje i učestvovanje u društvenim i filantropskim aktivnostima. Zajedno sa učiteljima i profesorima, osnovao je đački fandus (fond). Iz sredstava ovog fonda novčano su pomagani i odevani siromašni učenici. Od osnivanja, bio je neprekidno 25 godina na čelu ovog fonda; za svoj rad odlikovan je ordenom «Svetog Save» i ordenom Takovski krst.

Apoteka Dragoslava Kedrovića je kao stručna instItucija bila veoma cenjena. O ovoj apoteci Dr Janković, lekar sanitetskog zavoda, u svom izveštaju od 3. avgusta 1882. godine u delu za Kruševac piše: «Apoteka ovdašnja vrlo je dobro ustrojena i snabdevena je potpuno sa potrebama. Lokal apoteke odgovara propisu, sva su joj odelenja dobra.» Možda jedno od najupečatljivijih svedočanstava o visokim kriterijumima kojih se apotekar Kedrović držao dolazi od Ferdinanda Šamsa, državnog hemičara koji je 1886. godine sproveo višednevnu reviziju u kruševačkoj apoteci i naveo veoma dobru ocenu rada ove apoteke.

Za potrebe svoje apoteke Kedrović je zakupio dućan Vule Radosavljevića, trgovca iz Kruševca, u ulici Cara Dušana. Na ovom mestu apoteka je ostala sve do 1887. godine, kada je Dragoslav preseljava u centar, gde ostaje sve do 1892. godine. Naime, te godine se Kedrović obraća saniteskom odeljenju Ministarstva unutrašnjih dela molbom «da može uzeti mehanu Mase Ilinkića za apoteku pošto je dosadašnja zgrada sklona padu». Tako se u ovu zgradu početkom 1893. godine smestila apoteka «kod Svetog Jovana» i tu ostala nepromenjena sve do 1965. godine, kada je monumentalna građevina iz 1885. godine srušena. Prema tadašnjem mišljenju urbanista, navodno nije mogla da se uklopi u novo urbanističko rešenje.

Sećanje na Dragoslava Kedrovića (1839-1907), poreklom iz Ugrovca u Mađarskoj, u Kruševcu nije samo živo zbog spomen-ploče na apoteci u centru grada, već i zbog "Kedrovićevog cveta", spomenika koji predstavlja kamilicu (delo akademskog vajara Milivoja Mićića) na mesto gde je bila otvorena prva apoteka u Kruševcu. Na taj način odata je počast i dugoj i bogatoj tradiciji apotekarstva u gradu pod Bagdalom.