Pred vama je zbirka fotografija “Planetarni arhiv“ (Archives de la Planète) koja sadrži ogromnu foto-dokumentaciju sveta, a čuva se u Muzeju Albera Kana u Bolonji (Musée départemental Albert-Kahn).
Ovaj arhiv sadrži oko 720 000 autohroma i 140 000 metara filmske trake, nastalih između 1910. i 1930. godine. Zbirka nudi izuzetan doživljaj istorije različitih kultura, tradicije i razvoja društva u prvoj polovini 20. veka. Iz ove veličanstvene zbirke izdvojili smo nekoliko fotografija koje prikazuju način života Rasinaca tog vremena...
"Ulica na brdu iznad Stare čaršije" - 29. april 1913.
Ovaj čuveni i grandiozni projekat pokrenuo je Alber Kan (1860-1940), francuski bankar i filantrop jevrejskog porekla. Kan je bio posvećen idealu univerzalnog mira i verovao je da “poznavanje stranih kultura podstiče poštovanje i mir među narodima“. Rano je shvatio da će 20. vek biti svedok ubrzane mutacije društva i nestanka tradicionalnih načina života. Tada mu se rodila ideja o stvaranju Planetarnog arhiva, u cilju stvaranja foto-inventara o životu ljudi naše planete sa početka 20. veka.
"Turska kuća sa lučnim tremom" - Kruševac, 29. april 1913.
Za taj projekat on je angažovao fotografe i snimatelje sa zadatkom da snime sve što ima antropogeografski, antropološki i etnografski sadržaj, kako bi zabeležili tradiciju i običaje ljudi na koje budu nailazili u svojim misijama. Ostvarenju tog poduhvata doprinela su i dva izuma braće Limijer: kinematograf (1895) i autohrom (1907).
"Grupa žena na pijaci kod Spomenika prodaje kokoške i guske" - Kruševac, 29. april 2013.
Godine 1907. braća Limijer u Francuskoj su na tržište donela revolucionarni izum: fotografije u boji. Bankar Alber Kan je oduševljen ovim izumom. Između 1909. i 1931. godine, on finansira 13 fotografa i nekoliko filmskih autora, među kojima je na prostoru Balkana bio Ogist Leon/ Auguste Léon, i šalje ih u pedeset zemalja sveta (uglavnom u Evropu i Aziju) kako bi tehnikom “autohromnog osvetljenja“ uradili fotografije u boji čime bi se, prema njegovoj zamisli, ovekovečile ljudske tradicionalne aktivnosti čiji je fatalni nestanak već na vidiku.
Crkva Lazarica, 29 april 1913.
Alber Kan je 1912. godine zapisao: “Hteo bih da pokrenem stereoskopsku fotografiju, posebno filmsku projekciju, da bih sačuvao, jednom zauvek, životnu svakodnevicu, načine i oblike ljudskog delovanja čije je sudbinsko nestajanje tek pitanje vremena“. Tako je nastala obimna zbirka autohromnih fotografija, odnosno prvih fotografija u boji, koje je naručio i arhivirao ovaj filantrop.
"Ruski Ciganin (u sredini) ispred krojačke radnje" - Kruševac, Srbija, 19. april 1913. "Gradska kuća u Bivolju sa policajcem" - 29. april 1913.
Od 2016. godine ova arhiva je dostupna na internetu na: Les collections du musée départemental Albert-Kahn.
"Žena nosi vodu" - 29 april 1913. "Popularna grnčarija" - 29 april 1913.
Dodaj komentar