Sad već davne 2002. godine, na festivalu "Sunčane skale" tada grupa u nastajanju, kruševačke Noćne ptice, u silovitom jurišu je oduvala konkurenciju predstavivši čudesnu baladu "Šta ću tebi ja", koja do dana današnjeg ostaje jedan od najvećih muzičkih bisera pomoravske pop scene. 

Uz čuvenog operskog barda Gorana Dimea svojim neponovljivim, uzbudljivim vokalom ipak je izdominirao besmrtni "zakićevac" Saša Đorđević - Džo, praćen fenomenalnim komšijom i bratom "od preko puta" Srđanom Novakovićem. 

Velikog Džoa već dugih devet godina nema, al njegov glas ostaje da nas podseća na tu lavinu emocija koje je brižljivo skladištio u sebi i nakon toga nesebično delio svima kroz svoj čarobni glas - još od Okeana, preko Raporta, Alise (kruševačke), sve do Kaira... Kruševac pamti!

Šta ću tebi ja, tako pohaban
odbačen od svih, sumnjom utaban
Skroz otupeo i skroz shvatio
ne treba ti to

Šta ću tebi ja, tako polovan
posut prašinom, pićem otrovan
ja sam demode, dugme otpalo
ne treba ti to

Ref.
I opet kažem sve, i sve bih porek'o
zbog tebe sam se ja i sebe odrek'o
i opet nosim te ko bolest najveću
što protiv tebe lek već jednom ne nađu

Šta ću tebi ja i letargija
ionako sve je iluzija
prosto mi se to više ne mili
šta ćeš meni ti