Kuća Simića - prva ka Bagdali
Ivan St. Rizinger
Subota, 09. Jul 2022.

Kuća Simića u Kruševcu nastala početkom 19. veka, nalazi u strogom centru grada, u Ulici Majke Jugovića (st. Zakićeva), na početku puta ka Bagdali. Ubraja se u kulturna dobra od velikog značaja.

U ovoj kući su prvo živeli begovi Selim-beg i Osman-beg, pod nadimcima Zeka i Smaka. Kasnije u ovu kuću dolazi porodica Simić, kum kneza Miloša Obrenovića. Kuća Simića spada u najstarije građevine u Kruševcu. Iako nema pouzdanih podataka o tačnom vremenu njenog nastanka, po stilskim odlikama može se pretpostaviti da je građena na samom kraju 18. ili početkom 19. veka, ali u svakom slučaju pre 1833. godine, kada je Kruševac oslobođen od Turaka. Izuzev arhitektonskih vrednosti, značajna je i za kulturnu istoriju grada. 

Smatra se da je najpre bila vlasništvo turskih begova, braće Frenčević. Uticajni, moćni, osioni i po predanju sladostrasnici, bili su i vinovnici nezapamćenog diplomatskog skandala koji je, konačno, poslužio kao povod za ubrzano pripajanje šest otrgnutih nahija Kneževini Srbiji. Frenčevići su, naime, oteli dve srpske devojke, nasilno ih preveli u islamsku veru i dali im turska imena. Taj događaj je odjeknuo mnogo jače nego što su braća mogla da naslute, o njemu je pisala i evropska štampa, a o otetim lepoticama spevano je i nekoliko epskih pesama. Kad su oslobođene, jedna se udala za slugu kneza Miloša, a druga je, nažalost, ubrzo umrla. Frenčevići su morali da prodaju kuću knezu Milošu koji je ustupio svom kumu Stojanu Simiću, kako bi ličnim primerom pokazao da se kupovinom turskih imanja ubrzava iseljavanje Osmanlija iz srpskih gradova.  

U ovoj kući je dogovorena 1835. godine poznata Knez Miletina buna, kojom je ograničena vlast kneza Miloša. Kasnije je menjala svoju namenu, spoljni i unutrašnji izgled, u zavisnosti od vlasnika. 

Sredinom prošlog veka, 1951. godine, adaptirana je za potrebe novoosnovanog muzeja zbog čega je među Kruševljanima bila poznata kao "Mali muzej". Ponovnom sanacijom Kuće 2007/2008. godine, Narodni muzej je dobio prostor za realizaciju postavke koja ima za cilj da kroz izložen nameštaj i pokućstvo, prikaže porodični život u kruševačkoj varoši u prvim decenijama 20. veka.

Kuća je spratna sa produžnim tremom u prizemlju i na spratu, oslonjenim na stubove, dok je sa naspramne strane ugaoni trem. Prizemlje je građeno lomljenim kamenom, a spratni deo je građen bondrukom i čatmom. Prizemni prostor imao je ekonomsku namenu, dok je sprat bio stambeni. Značajna kao jedna od najstarijih zgrada Kruševca, kuća Simića predočava izgled čarsije prve polovine 19. veka.

Gornji sprat, koji služi kao muzej, sastoji se od devojačke sobe, trpezarije, salona i hodnika. U devojačkoj sobi, na spratu, vidimo u uglu toaletni deo s bokalom, lavorom i peškirom, kutijom za sapun, a preko puta mašinu za šivenje kojom se u to vreme svaka devojka trudila da ovlada kibicujući kroz prozor na varoškoj kaldrmi kakvog oficira, trgovca ili činovnika iz boljih kuća. I trpezarija je polako, pod uticajem stranaca postajala deo enterijera srpske građanske kuće, navodi kustos Aleksandar D. Miletić, a u trpezariji Kuće Simića vidimo kanabe s kraja 19. veka, kredenac s pokućstvom od porcelana, staklarije, srebrnine, skupocene rozental šolje. Zidni satovi, lampe, okviri za slike i svećnjaci takođe stižu u to doba u Srbiju iz ondašnjih austrougarskih i drugih evropskih zemalja. 

U salonu, prostrt je pirotski ćilim, a na zidu portreti Radoslava Dunjića, bana Dunavske banovine, kruševačkog advokata i supruge mu Ljubice. Salonska garnitura dospela je u Kruševac 1895. godine kao miraz, ali u koju porodicu ostaće tajna. U hodniku su izloženi muški i ženski kostimi. Ana, kći Jevrema i bratanica kneza Miloša, priča kustos Miletić, prva je uvela evropske elemente u ženski kostim, kao što je britanska kraljica Viktorija prva obukla belu venčanicu i tako postala rodonačelnik mode „venčanja u belom” na Zapadu, koja se proširila svud po svetu, hvatajući čvrste korene i u tradicionalnoj Kini. Postavka muzeja se povremeno menja, kako bi na svetlost dana izaslo još hiljadu fotografija, dokumenata, i predmeta iz tog doba.

Dodaj komentar

O Nama

Restoran se nalazi iznad grada na istoimenom brdu usred listopadne šume. Raspolaže zatvorenom salom sa 150 mesta i baštama koje mogu da prime i ugoste više od 300 posetilaca.

Enterijer restorana ima odvojen biznis deo i zbog toga je idealan za organizovanje seminara, prezentacija, poslovnih sastanaka.

Kontakt

Adresa

  • Restoran Bagdala
    Prvomajska bb
    Kruševac, Srbija

  • 43°34'32.0"N 21°19'08.4"E