Milovanović je Kruševljanin, jedan od najznačajnijih pripadnika prve generacije srpskih slikara modernista i jedan od prvih školovanih u Parizu. Njegov stvaralački rad trajao je oko dve decenije i u tom periodu naslikao je neka od najznačajnijih dela srpskog impresionizma: u Parizu, na putovanjima po južnoj Srbiji, Makedoniji, Svetoj Gori, Rimu i na Kipru. Tokom Prvog svetskog rata, u Italiji, njegova paleta postaje izrazito intenzivna, a slike se potezom i koloritom približavaju ostvarenjima neoimpresionizma. 

Most Cara Dušana u Skoplju, 1907.
ulje na platnu, 44,5 × 66,5 cm
Muzej savremene umetnosti, Beograd

Ocrtavaju ga četiri perioda: akademski (1895—1906), hilandarski (1907—1912), ratnički (1912—1915) i mediteranski (1916—1920). Između njih postoji stilska razlika ali i nesumnjiva unutrašnja povezanost: ono što se u jednom pronalazi, u drugom se razvija, da bi nakraju procvetalo u poslednjim remek delima.

Na obali kod Hilandara, 1907.
Narodni muzej u Beogradu

Milan je rođen u Kruševcu 19. oktobra 1876. godine gde je završio osnovnu školu i nižu gimnaziju, 1896. upisao je likovnu školu Kirila Kutlika u Beogradu, da bi već 1897. stupio u atelje Antona Ažbea u Minhenu. Godine 1898. Upisao je minhensku Akademiju koju je završio 1902. i ide u Pariz gde takođe upisuje Akademiju, koju završava 1906. i potom dolazi u Beograd.

Studija muške glave, početak XX veka
ulje na platnu, 36 × 28 sm

Po dolasku u Beograd gde je bio jedan od najobrazovanijih slikara, dobio je zadatak od Ministarstva inostranih poslova da prouči srpske manastire u Srbiji, Makedoniji i Svetoj gori. Obilazio je manastire, a mediteranska priroda je kod njega probudila interes za slike prirode sa puno svetlosti. Njegova slika „Most cara Dušana u Skoplju“ se ubraja zajedno sa „Dereglijama na Savi“ Nadežde Petrović i „Tašmajdanom“ Mališe Glišića, u prve primere impresionističkog slikarstva u Srbiji.

Pogled na Avalu, 1909. 
Ulje na krtonu, 28,5 × 24 cm
Muzej Pavle Beljanski

U toku Prvog svetskog rata bio je u srpskoj vojsci i radi uglavnom slike ja ratnom tematikom i portrete srpskih vojnika i oficira. Nakon teške bolesti 1915. godine upućen je na oporavak u Italiju gde ga mediteranski pejsaži ponovo vraćaju impresioniszmu. U tom periodu boravi na Kapriju, u Rimu, južnoj Francuskoj i Dubrovniku. Slike nastale u tom razdoblju smatraju se najboljim slikama srpskog impresionizma.

Sv. Jovan Kaneo u Ohridu, 1912.
Zbirka Galerije Matice srpske

Kao likovni pedagog bavio se vaspitanjem generacija mladih slikara od 1912. do 1933. godine, na Kraljevskoj umetničkoj školi u Beogradu.[1] Bavio se i restauracijom fresaka i ikonostasa a povremeno i likovnom kritikom.

Plava vrata
Ulje na platnu; 39 × 48 cm. 
Capri 1917

Bio je oženjen Olgom Mišić (1886–1977), kćerkom vojvode Živojina Mišića.

Umro je u Beogradu 15. avgusta 1946. godine u svojoj 70-oj godini života.