– Mi Kruševljani imamo običaj da kažemo da ukoliko bismo povukli naše glumce, beogradska pozorišta bi opustela! Mislim da je to pitanje nasleđa, jer kada se oformi određena grupa, uspešna u svom poslu, oni koji dolaze imaju odlične uzore na koje mogu da se ugledaju. E, sad što su baš u Kruševcu počeli da se rađaju glumci i to posebno komičari, to ne znam. Mada, činjenica je da smo uvek spremni za šalu – reči su upravnika Kruševačkog pozorišta Branislava Nedića, koje na najbolji način odslikavaju fenomen kruševačkog glumiša.

Uostalom, dovoljno je samo ispisati imena: Ljubinka Bobić, Miodrag Petrović Čkalja, Taško Načić, Milan Puzić, Bata Paskaljević, Đuza Stojiljković, Olgica Stanisavljević, Radmila Živković, Nebojša Bradić, Ljiljana Toković, Milija Vuković, Toma, Sergej i Branislav Trifunović, Vojin Ćetković, Marko Živić, Nataša Marković, Nataša Tapušković…

– Svaki od perioda u istoriji našeg pozorišta nosi neke osobenosti i vrednosti. Teško ih je meriti. Verovatno su podjednako važne i nagrade i premijere, kao i izgradnja i osnivanje pozorišta. Ipak, kvalitativno, period koji je došao devedesetih, nakon rekonstrukcije Pozorišta do danas, možemo smatrati najuspešnijim – ističe Branislav Nedić, upravnik Kruševačkog pozorišta.

A pozorište su pre svega glumci. U mnogim pozorišnim predstavama, filmovima i u televizijskim serijama igralo je ili igra po nekoliko glumaca Kruševljana. U davno snimljenom filmu „Pop Ćira i pop Spira“ rediteljke Soje Jovanović, koji se još uvek rado gleda, igrali su Ljubinka Bobić i Đuza Stojiljković. U seriji „Zona Zamfirova“ igralo je troje Kruševljana, glavnu ulogu je igrao Vojin Ćetković, a efektne epizode imali su Radmila Živković i Bata Paskaljević. U čuvenoj televizijskoj seriji „Pozorište u kući“ nosioci glavnih uloga bili su Đuza Stojiljković i Rada Savićević, a uz njih i Bata Paskaljević (Mungos) i Olgica Stanisavljević (Mungosova žena Rajka)…

– Svi glumci Kruševljani imaju neku vrstu slobode, pozitivnog inata. Imaju sposobnost preživljavanja u različitim vremenima i postojanost. A zašto je toliko glumaca iz Kruševca? Mislim da je to u genetici, u načinu života. U Kruševcu ima puno duha, obični ljudi su vrlo duhoviti, temperamentni. A gluma je vezana za višak mašte, emocija, energije. U Kruševcu je uvek vladala pozorišna i umetnička atmosfera. Poznati baletski igrač Boris Radak imao je svoj studio, ja sam tu učila balet. Osim oficijelnog pozorišta, paralelno je radio i „Teatar Za“ koji je imao uspeha i u Srbiji. Upravnik „Teatra Za“ Milovan Ćetković spremao me je za prijemni ispit na Fakultetu dramskih umetnosti – objasnila je u jednom novinskom razgovoru Nataša Tapušković.

U gradu pod Bagdalom su proveli detinjstvo i odrasli Sergej i Branislav Trifunović. Iako nije rođen u Kruševcu, Sergej Trifunović je upravo u ovom gradu napravio svoje prve glumačke korake. Naime, pošto se otac Tomislav zbog svog poziva često selio, Sergej je deo osnovne škole završio u Kruševcu i počeo da se bavi glumom u Omladinskom pozorištu, zajedno sa Vojinom Ćetkovićem. Porodica je kasnije otišla u Užice, gde je Toma postao član Užičkog pozorišta. 
– Ne znam kako da objasnim taj fenomen kruševačkog glumišta. Vojin Ćetković i ja smo studirali na istoj klasi i još tada, na fakultetu, raspravljali smo o tome. Zbilja ne znam kako da se to objasni.

Stvar, očigledno, nije lako objasniti, ali je Vojin Ćetković to pokušao:
– Kruševac živi sedam dana u nedelji, a mnogi gradovi u provinciji su učmali. To je grad koji ima dušu, tradiciju i ponos. U Kruševcu radi izuzetno profesionalno pozorište, izuzetna alterativna pozorišna scena, galerije, književni klub… Stalno smo imali dodira s kulturnim zbivanjima, s gostovanjima, mladi ljudi su imali umetnički izbor… U porodičnoj kući Bate Paskaljevića napravili smo pozorište, galeriju. I Bata Paskaljević je dolazio i glumio s nama u dve predstave: „Mušica“ i „Ludi od ljubavi“. Ta starija generacija glumaca Kruševljana imala je prema nama roditeljski odnos. Još dok sam bio student glume, Rada Savićević me je odvela kući, nahranila, vodila brigu o meni. Rada Savićević mi je pomogla da dobijem stipendiju iz Kruševca.

Vojin se u Kruševcu godinama amaterski bavio glumom. Njegov neizmerni talenat uočio je njegov brat, Milovan, koji je bio pozorišni reditelj.

– Ja ne bih bio glumac da nije bilo mog brata koji je tada živio i radio u Kruševcu. Ja sam bio amater punih deset godina. To su moji najlepši dani provedenih u pozorištu „Teatru Za“. Kada čovek postane profesionalac sve to bude drugačije – rekao je ranije Vojin Ćetković.

Kruševljanka je i Radmila Živković, filmska, pozorišna i televizijska glumica.

– Odrasla sam pored crkve Lazarice u Kruševcu, kao i moje dete. Igrale smo se u porti. Moj pokojni otac je imao običaj da se tamo zapriča sa prijateljima, pa čak na klupi da prenoći. Otac je imao avanturistički duh – rekla je jednom prilikom Živkovićeva.

Karijeru je počela krajem šezdesetih, da bi otad igrala u nekoliko desetina filmova. Najpoznatiji među njima su Naivko, Sabirni centar, Mrtav ladan i Polažajnik. Poznata je i po ulogama Đilde u TV seriji Srećni ljudi, Jovanke Ljutić u Stižu dolari, ali i po Ulici lipa, gde je igrala glavnu ulogu. Živkovićeva je poznata i kao tetka Doka u velikom bioskopskom hitu Zona Zamfirova u kome je potvrdila izvanredne komičarske veštine i ostavila nezaboravnu repliku: „A ti kučko! Sk ćeš d’ izedeš golem ćutek!“. Važi za jednu od najboljih „Ministarki”, a ta uloga joj je donela i prestižnu nagradu „Žanka Stokić”. Na pitanje koliko joj je ta uloga promenila život, odgovorila je:
– Svaka uloga menja život. Uspeh u onome što radim daje mi sigurnost, ali se s tim povećava i odgovornost. Zato je svaka nova uloga još veća zamka. Jer, ne možeš samo da staneš i kažeš „e, tu sam bio super i sad mogu da prolazim tek onako”. Čovek nema pravo da se izvlači u životu. Poštenije je prestati da se baviš nečim, ako misliš da više ne možeš da daš. „Ministarka” je moj veliki uspeh i važan zadatak koji sam obavila i na koji sam veoma ponosna. Taj ponos ne pripada samo meni, već svima koji su učestvovali u predstavi. Uspehe u profesiji ne treba pripisivati samo onome ko se njome bavi, jer u mnogim stvarima ne zavisimo sami od sebe.

Iz centralnog grada Rasinskog okruga su i glumci srednje i mlađe generacije – nedavno preminuli Marko Živić, Katarina Marković, Ana Sakić, Nataša Marković, Nataša Šolak, Suzana Lukić, Miloš Đurović...

– Svi mi se šalimo da ćeš po pravilu biti primljen na Akademiju ako si iz Kruševca – prokomentarisala je Katarina, i dodala: – Mislim da nijedan drugi grad nema toliko poznatih glumaca. Smatram da je ovde u pitanju to što se stvarno dobro radi i od malena imaš mogućnost da, ako te zanima gluma, ostvariš glumački san. Zgrada pozorišta je divna, često dovode reditelje iz drugih gradova i stvarno se dobro radi.

Specifični duh grada u kojem je rođena, uprkos ekstremnom talentu i interesovanju koje je iskazivala prema sportu, uzeo je pod svoje i Natašu Marković, koja poslednjih godina daje značajan doprinos dugovečnosti kruševačkog glumačkog fenomena. Posle beogradske pozorišne publike, pažnju šire javnosti na sebe je skrenula u filmovima „Ringeraja“, „Sivi kamion crvene boje“ i „Sedam i po“, da bi pravu slavu stekla u veoma popularnim TV serijalima „Lisice“ i „Ono kao ljubav“.

– Kruševac je divan grad za odrastanje. Miran je, ali možeš biti veoma aktivan ako želiš. Uporedo s osnovnom, išla sam i u muzičku školu. Taj deo odrastanja pamtim kao najlepši. Moji sugrađani su ljudi puni duha, vole da se šale kako na svoj, tako i na tuđi račun, pa verovatno u toj činjenici leži deo objašnjenja zašto smo tako talentovani za glumu – objasnila je Nataša Marković. – Moram da otkrijem kako je moja prva želja bila da kad porastem postanem kasirka. Kao devojčica bila sam potpuno oduševljena kasama sa onim velikim dugmićima, a-ha-ha… I onda, u drugoj godini srednje škole donela sam odluku da postanem glumica. Otišla sam u Beograd na prijemni, s čvrstom namerom da pokušam ponovo ukoliko mi taj prvi izlazak pred komisiju ne bude uspešan. Srećom, uspela sam odmah.

Krušeljani vole svoje glumce. Otuda u šali kažu da je njihovo pozorište jedino „preduzeće“ koje je preživelo tranziciju u nekada velikom industrijskom gradu. Osim što se na redovno ide na predstave i premijere, festivale, mlađe generacije rado upisuju studije glume.

– Samo je od 1997. do 2012. godine čak 116 kruševačkih maturanata upisalo neki smer na Akademiji – rekao  je jednom prilikom kruševački dramaturg, danas upravnik Niškog pozorišta Spasoje Ž. Milovanović.