Upravo stiže još jedna tragična vest - zauvek je otišao Japanac. Najbolji ex YU session bas gitarista Nenad Stefanović rođen je 1958. godine u Kruševcu. Odrastao u Koloniji. Jedna je od onih tihih, povučenih ali važnih osoba yu pop rock scene bez kojih bi, kako fraza kaže, ona bila mnogo siromašnija.

Još od 1970-ih Japanac je bio muzičar “na poziv” i odsvirao je bas-deonice na bezbrojnim pločama. Iako po vokaciji jazz-funker, uhlebljenje je najčešće imao na pločama narodnjaka, pogotovo onih crossover tipa.

Domaću muziku obogatio je svirkom na nekoliko ključnih rock-albuma. Iako je sorta muzičara kojoj on pripada spadala pod zajedničku imenicu “tezgaroši”, njegova svirka bila je sve osim toga — inspirativna i sveža, što se može čuti na Japančevom možda najboljem momentu — svirci na kultnom albumu Olivera Mandića “Zbog tebe bih tucao kamen”: cool funky atmosferski bas u “Smejem se, a plakao bih” i čuveni lead bass intro u “Sve su seke jebene” — ona komplikovana deonica (sa nedostižnim trilerom!), koja je za muzičare-aspirante kao i za profije ostala sam kanon sviranja četvorožičanog instrumenta. Neša je prvi naš moderni basista koji je učinio da instrument doživljavan kao “pozadinski” (bas su 1960-ih dobivali najlošiji muzičari u bandu!), dobije opušteni, misteriozni coolness.

Zadnja dva albuma Bijelog dugmeta? “Ružica si bila”? Bio je tamo i Neša. S narodnjacima — Haris Džinović sa svojim u 800.000 primeraka prodatim prvencem? Isto. (Haris: “Nenad Stefanović-Japanac je basista ‘boli glava’”.) Bajagin opus (na kojem je svirala krema Bg-muzičara) je dosta profitirao: gde god bi slušalac čuo bogati, debeli sound koji je mogao funkcionisati i kao prateći, skoro nečujni “punjač” i kao vodeći raskošni, žestoki kad je trebalo, solo-instrument — gotovo se sa sigurnošću moglo reći da je iza tog zvuka stajao Japanac. Osim kod jednog posebnog mesta — sećate se Bajaginog hita “442 do Beograda” i onog finog, minimalnog aranžmana: šuškavi beat, relaksirana ritam gitara i prepoznatljivi intro — bas što vozi najprije “nisko” (točno u boji s Bajaginom glasom — kako muzikalno!), a onda oktavu-dve podignut, odsviran na fretless basu, taman pre nego lagano ušeta sopran-sax Neše Petrovića? E, to je bio Japančev “naslednik” Bata Božanić. Moći skinuti te deonice značilo je biti pravi, ozbiljan muzikant, the big league.

Odabrano:

Aska - Disko Rok (1982)

Dušan Prelević - Na Oštrici Brijača (1982)

Oliver Mandić - Zbog Tebe Bih Tucao Kamen (1982)

Naya - Naya (1983)

Bilja Krstić - Prevari Večeras Svoje Društvo Sa Mnom (1983)

The Master Scratch Band - Dégout (1984)

Aska - Katastrofa (1984)

Silva Delovska i grupa KIM - Plaćena Da Voli (1984)

Bajaga - Pozitivna Geografija (1984)

Oliver Mandić - Dođe Mi Da Vrisnem Tvoje Ime (1985)

Furda - Furda (1985)

Bajaga i Instruktori - Sa Druge Strane Jastuka (1985)

Bijelo Dugme - Pljuni I Zapjevaj Moja Jugoslavijo (1986)

Kornelije Kovač - Sampled Moonlight (1986)

Piloti - Kao Ptica Na Mom Dlanu (1987)

Viktorija - Spavaćeš Sam (1988)

Bijelo Dugme - Ćiribiribela (1988)

Viktorija - Ja Verujem(1990)

Dušan Prelevic - U Redu, Pobedio Sam (1991)

Piloti - Zaboravljeni (1993)

Viktorija - Ja Znam Da Je Tebi Krivo (1995)

Dobrovoljno Pevačko Društvo - Nedelja Na Duhove (1995)

Piloti - Dan Koji Prolazi Zauvek (1996)

Lee Man - Blesaurin (1997)

Tap 011 - Igra (1997)

Zana - Zanomanija (1997)

Ana Stanić - Metar Iznad Asfalta (1998)

Zana - Prijatelji (1999)

Goca Tržan - U Niskom Letu... (1999)

Gru - Vetrenjace (1999)

Ana Stanić - Vidim Te Kad (1999)

Dejan Cukić - Kalendar (2001)