Dragutin Karlo Minić jedan od najblistavijih izdanaka čuvene ovdašnje novinarske škole ro­đen je u Kru­š evcu 1942. go­di­ne. Gimnaziju je završio u rodnom gradu, a u Beogradu je studirao arheologiju, ali talenat za pisanu reč, posebno duhovitu, doveo ga je u najveću novinsku kuću na Balkanu - "Politiku", u kojoj je proveo ceo radni vek, uz četiri godine egzila u "Ošišanom ježu".

Dobitnik je gotovo svih nagrada za književnu i novinsku satiru.

Autor je de­set knji­ga afo­ri­za­ma i pri­ča. Pre­vo­đen je na vi­še stra­nih je­zi­ka i za­stu­pljen u do­ma­ćim i stra­nim an­to­lo­gi­ja­ma. Du­go­go­go­di­šnji je ured­nik „Sa­ti­ri­ko­na” u „Po­li­ti­ci”, autor je ru­bri­ke sa­ti­rič­nih ko­men­ta­ra „Ukrat­ko” u istom li­stu, kao i ko­lum­ne u ča­so­pi­su „Ba­zar”. Bio je glav­ni i od­go­vor­ni ured­nik „Ra­dio TV re­vi­je” i ured­nik u „Oši­ša­nom je­žu”. Do­bit­nik je naj­zna­čaj­ni­jih na­gra­da za hu­mor i sa­ti­ru u Sr­bi­ji – „Ra­do­je Do­ma­no­vić”, „Jo­van Ha­dži Ko­stić”, „Zlat­ni jež” i „Dra­gi­ša Ka­ši­ko­vić”, kao i me­đu­na­rod­nih knji­žev­nih pri­zna­nja „Ale­ko” u Bu­gar­skoj i „Vu­ko Be­za­ro­vić” u Cr­noj Go­ri. Živi u Beogradu.

- Odrastao sam u Kruševcu, na ušću Rasine u Zapadnu Moravu, a detinjstvo mi je bilo kao da ga je pisao Mark Tven. Onako tomsojerovski. Još kao učenik počeo sam da pišem humoreske u lokalnom listu "Pobeda", ne sluteći da će mi taj hobi postati profesija, a satiru i danas pišem u nužnoj samoodbrani.