Svi još uvek jako dobro pamtimo taj neodoljivi šarm sarajevskog "novog primitivizma" čija je alhemija bila toliko jaka da je bukvalno za treptaj oka uspela da zanese milione Jugoslovena, pre više od tri i po decenije... Najveća zvezda ovogodišnjeg izdanja bagdalskog festivala "Pivo & kobasice" je legendarni frontmen benda Elvis J. Kurtovich, rodonačelnika muzičkog dela čitavog pravca, autora rokenrolo evergnin hitova - Hajle Selasije, Da bog da crko rokenrol, Ćerka jedinica, Baščaršy hanumen, Kad se babo vrati kući pijan, Surfing at Bembasha, Ljubav je jaka, Šta da radi insan...

Goran Petranović Riza je, danas gledano, po emotivnoj zaostavštini i sveobuhvatnosti svog kontraverznog opusa polumitska ličnost, nesporno, ali mu to već dugo ne priznaju, pre svega u Srbiji koju je odabrao kao novu domovinu u predratnim međunacionalnim previranjima s početka paklenih ’90-tih.

Uz Mirka Srdića jedini je originalni član, pre svega svejugoslovenski prepoznatljiv vokal, antologijskih začetnika Novog primitivizma – Elvis J. Kurtović & his Meteors. Bio je integralni deo, od pre skoro tri i po decenije, čitave te tada nove i uzbudljive zajebantske ekipe sa Baš Čaršije, koja je i vanvremenom „Top listom nadrealista“ prikovala dobar deo, tada ogromnog televizijskog Yu auditorijuma uz male ekrane.

Originalna postava Elvis J. Kurtovich & his Meteors s početka '80-tih: sasvim levo Dražen Ričl - Zijo (kasnije osnivač Crvene jabuke), treći Mirko Srdić, do njega Goran Petranović - Riza

Reklo bi se za njega da je bio „zlatni dečak“ te razoružavajuće bosanske rokenrol šege. Riza je komponovao, osim za svoju matičnu grupu, radio i za grupe Divlje Jagode, Plavi Orkestar i Zabranjeno Pušenje.

Valjda im je bio usud da se gotovo svi redom, kao i čitava im matična republika, pocepaju po šavovima – uglavnom onim ključnim. Tako je Pava ostavio Lošu i zapalio za Kanadu, Zlaja Žeru takođe… a ova dva, novoprimitivna raskida su posebno potresla region – Neletov let za Beograd (podrobno opisan u knjizi „Fajront u Sarajevu“) i očito trajni razlaz sa Sejom, te ovaj nama epicentralni, gotovo identično melodramatični proces koji se dogodio između Rize i Mirka.

Pošto se našao na „bratskom“ tlu Goran je nastavio da čini ono što je najuspešnije i radio u svom pređašnjem umetničkom životu – da bude frontmen novoprimitivne grupe. I to ne bilo kakve, želeo je da zanavek to bude Elvis J. Kurtović. 

Tri decenije od eksplozije novog primitivizma u jugoslovenskim okvirima moglo bi se reći „ista meta – isto odstojanje“… I dalje su u igri veterani pokreta, ne vidim da su se neke mlađe grupe zaletele u to nasleđe. Ne žele, ne umeju ili ne smeju, a svi smo svesni da bi to bila dobitna karta?

Riza: New primitivs je odigrao svoju ulogu, uticao na rock publiku jer su članovi pokreta osjetili potrebu da djeluju zbog političkih razloga, a i umjetničkih. Dobili smo Elvis J. Kurtovich, Zabranjeno Pušenje, Top listu nadrealista, Audiciju… New primitivs je bio odgovor na punk, ali publika je masovno prihvatila pokret, jer je bio prirodan i veseo!

Tanka je linija između ljubavi i mržnje, mnoge istinske Sarajlije nisu više tamo isto kao što i mnogi Beograđani ne žive više u svom gradu… i jedni i drugi imaju pomešana osećanja kada govore o mestu u kome su odrasli i formirali se kao ličnosti. Šta tebi prođe kroz glavu kad se setiš starih dana, zastaje li jagoda u grlu?

Riza: U Sarajevu fali 150.000 Srba, nama se desio rat u gradu. Sarajevo je u Jugoslaviji bio drugi srpski grad poslije Beograda po broju Srba. Pamtiću Sarajevo do rata 1992. kao najbolji grad na svijetu.

Od čitave te nevelike ali zabavne furtutme malo je šta ostalo verno korenima, Pušenje i ti, eventualno povremena Đurina javljanja sa Bombaj Štampom… Kako današnji klinci kapiraju taj malo izmešteni humor implementiran u rokenrolu?

Riza: Ima i dr Nele, knjiga „Fajront u Sarajevu“, zatim serija na youtube: Nadrealna televizija, 11 epizoda. Klinci kapiraju sve, publika je svugdje ista i u selu i u gradu, mislim publika koja razmišlja.

Kako uspevaš da infiltriraš ostale članove benda u svoju priču, oni po senzibilitetu teško mogu organski da osete ono što je tebi urođeno?

Riza: Živim u Beogradu i moji muzičari su Beograđani. Beograđani su vaspitani i dobri ljudi, barem ja se družim sa takvima. Mi pjevamo na srpskom jeziku, naravno to je sarajevski sleng, nema boljeg za rock’n’roll. Infiltrirani su kada dobiju pare, inače me podsjećaju na orliće koji non stop drže otvorene kljunove i traže još!

Tvoj veliki prijatelj, saborac i saradnik Nele nedavno je sasvim otvorio dušu u knjizi „Fajront u Sarajevu“… Pošto si, pretpostavljam jedan od prvih koji je iščitao njegov prozni prvenac, kako si ga doživeo i šta veliš o incidentu, nakon toga, kada je sišao do grada svoje najveće slave i doživeo neprijatne situacije?

Riza: „Fajront“ je dobra knjiga, dr Nele je jedan od najvećih umjetnika na svijetu, poznat je po talentu za sve, ali Nele je i studiozan. Jedino je „zaboravio“ da smo se dogovorili u radiju 1981. da napuštamo studio ako ne udovolje našim zahtjevima. Primijetio sam, da kada sam krenuo ka vratima, da to nije uradio i on, mada je bio takav dogovor. Zbog toga sam odbio da nastavim rad sa nadrealistima. Ali želim i ovaj put da kažem da je bolje bilo ostati i odraditi otvaranje očiju raji, nego otići zbog Filma, Idola, Azre i Buldožera koje smo trebali da zavrtimo u prvoj emisiji nakon upada nezadovoljne raje u radio!

Sramota je napadati ljude i maltretirati ih. U Sarajevu, imam osjećaj, vlada potreba da se svakih 10 dana prinese žrtva lokalnom bogu.

Koji je, tebi intimno, najznačajniji i najpromišljeniji album Elvis J. Kurtovića i koja ti je pesma za sva vremena ostala emotivno favorit, a da medijski možda i nije doživela veliku slavu onih forsiranijih? Dajem sebi za pravo da priznam da i danas volim najčešće da citiram stihove iz pesama „Idol“ i „Krivo usmjeren“.

Riza: Interesantno je da pjesme „Krivo usmjeren“ i „Idol“, komponovao Degan Zoran Poka koji je poginuo u ratu u  Mostaru 1993. Najznačajniji po meni je treći album „Čudesni svet privatluka“ jer se tu nalazi pjesma „Haile Selasije“ koja je bila odlučujuća za raspad originalne postave Elvis J. Kurtovich. Inače ta ploča  je raritet, jer je izašla za sarajevski „Diskoton“ 1989. Ipak favorit pjesma je „Kada Supermen promijeni pol“, koju mada je snimio i Đuro i Štampa,raja ne zna i ja sam je i prestao svirati na koncertima.

Kuda dalje, možda napišeš i ti knjigu, prosto da bi podvukao crtu i izbacio iz sebe neke teške istine za koje ni jedan intervju nije dovoljno dug? Možda snimiš još nešto sa Neletom?

Riza: Objavio sam knjižice new primitivs poezije 2005 i 2006 zovu se „50 zlatnih“. Knjiga iz 2005. ima 39 pjesama, a iz 2006. ima 50 pjesama. Prodao sam 2000 komada, uglavnom po koncertima.  Trebao bih da objavim nešto, ja sam ozbiljno bolestan i ne znam koliko ću još, a mnogo znam. Moj stric Branko Petranović je bio čuveni naš istoričar, pa bih mogao napisati nešto iz slavnih rock dana ( i noći). Sa Neletom sarađujem sve više, nema odmora dok traje obnova!

U Beogradu od 1995. Riza igra u kultnom filmu "Lepa sela lepo gore", glumi ranjenika koji peva. 2000. godine sa Malcolmom Muharemom snima disk "Welcome to the beautiful world of New Primitivs" te sa Gocom Malcolmovom priprema muziku za predstavu Srpskog Narodnog Pozorišta "Milosrdni anđeo". 

2002. Sprema libreto i pjesme za povrtaničku pretstavu "Audicija Sarajevo" sa Ogijem Minkom i Čakijem Čabarabdićem i obilaze region, Australiju i Kanadu. 
2003. Ponovo igra u nagrađivanom filmu "Sivi kamion crvene boje" paravojnika koji buši kamionske gume bajonetom.
2005. i 2006. Objavljuje zbirke rock poezije "50 zlatnih".
2006. Ponovo pokreće grupu Elvis Jr. Kurtovich i u manastiru Šišatovac, Malcolm Muharem ga proglašava za Elvisa. Tako je Riza postao Elvis Junior Kurtovich.
2011. grupa Elvis Jr. Kurtovich i dr Nele Karajlić objavljuju disk "Koševo zove".
2013. Elvis Riza briljira kod dr Nele Karajlić u TV seriji "Nadrealna Televizija" 11 epizoda - youtube.
2016. grupa Elvis Jr. Kurtovich objavljuje disk "Put za Gvantanamo". Sa diska su objavljeni spotovi za pesme "Pusti me" i "Živjela Kuba".

Grupa Elvis Jr. Kurtovich u svom programu "Sarajevski dernek" izvodi pesme Elvisa i Zabranjenog Pušenja u kojima je Riza učestvovao kao kompozitor, tekstopisac, vokal, prateći vokal i aranžer. Šou traje malo više od dva sata.