Humano društvo, sa sedištem u hotelu Evropa, pod ovim pomalo neobičnim imenom (Dživdžan) obnovilo je u Kruševcu 1932. rad ranijeg društva iz 1930. godine, osnovanog od strane naprednih građana – profesora, glumaca, zanatlija.

„U skoro svakoj kafani kruševačke čaršije na stolove su stavljane kasice „Dživdžan“ na kojima su bili likovi vrapca, dečaka ili devojčice. Gosti koji su sedeli za tim stolovima nisu prihvatali kusur, već ga je kelner stavljao u kasicu. Organizovane su i Dživdžanove zabave, uglavnom jednom godišnje,uoči Nove godine“, zabeležio je mr Slobodan Simonović.

Simonović je opisao i kako su Dživdžanove humanitarne zabave izgledale:

„Prvo su članovi društva nastojali da što više ulove vrabaca (dživdžana). Deca i članovi društva nosili su pečene dživdžane po ulicama i stanovima, prodavali ih i ubirali prihod za pomoć siromašnoj deci. Zabava je reklamirana desetak dana pred Novu godinu. Zabavu bi organizovao neko od kafedžija. Zbog što veće dobiti, cene stolova bile su licitirane. Žene, članice drugih humanih društava, poklanjale su razne ručne radove za lutriju. Poklanjana je sitna stoka i živina, što se uključivalo u javnu prodaju“.

Članovi Društva bi, obično o prazniku Vrbica, u saradnji sa školom i Kolom srpskih sestara oblačili „od čarape do kape“ siromašnu decu nižih razreda osnovne škole. Ostalo je zabeleženo da je 1935. godine u novu odeću obučeno 79 đaka.

Humano društvo Dživdžan postojalo je do Vrbice 1944. godine.