U Kruševcu je početkom 20. veka, ali i krajem onog prethodnog, delovao veliki broj humanitarnih društava, koja su bila odraz nacionalnih i građanskih stremljenja onovremenog društvenog uređenja. Istražujući ih, Ema Radulović podsetila je kako je još pre 1882. godine  Ženska podružina, društvo koje je delovalo pod pokrovitellstvom kraljice Natalije, svoj pododbor dobilo u Kruševcu. Te godine kruševačka Ženska podružina osnovala je Žensku zanatsku („radenіčku“) školu, o čijem radu se starala. U listu „Kruševačka oblasna samouprava“ od 28. jula 1928. godine, objavljen je konkurs povodom prijema novih članica za internat Podružine u Beogradu.

Jedno od najaktivnijih udruženja ove vrste bilo je Kolo srpskih sestara, osnovano u zadnjoj deceniji 19. veka. Izuzev humanitarnih akcija i dobrotvornih priredbi, priređivanih najčešće o Matericama ili Vrbici, radi prikupljanja materijalnih sredstava za siromašnu decu, brige o porodici i vaspitanju mladih naraštaja (osnovalo je dečje zabavište 1922), ovo društvo se posebno istaklo u toku balkanskih i I svetskog rata negovanjem ranjenika u zgradi kruševačke Gimnazije.

„Zalaganjem njegovih članica, u Kruševcu je 1928. godine obnovljena Ženska zanatska škola u kojoj će se školovati uglavnom siromašne devojčice. Aktivno je učestvovalo u radu Narodnog univerziteta i pripremanju raznovrsnih predavanja. Društvo kneginje Ljubice, čuveno po svojim godišnjim zabavama, bilo je vrlo angažovano u priređivanju humanitarnih matinea i soarea. Prihod od koncerata svoje pevačke grupe koristilo je, takođe, u dobrotvorne svrhe. Društvo kneginje Zorke je, izuzev uobičajenih aktivnosti, iniciralo otvaranje francuske škole za učenike osnovnih škola i decu predškolskog uzrasta“ – zabeležila je Radulović u „Lepoj varoši Kruševcu“.

Ženska radenička škola – učenice sa učiteljicom, snimljeno 1895. u Kruševcu

Osnivanja Podružine

U poslednje dve decenije devetnaestog veka naglo se razvija manir građanskog načina življenja u varoši Kruševac. Budi se intelektualizam, a sa njime i polet za osnivanje udruženja čiji će se rad ubuduće vezivati za prosvetu, kulturu i dobrotvornu delatnost. U toj atmosferi društvene angažovanosti i narastanja javnog života, društva tog tipa odigraće svoju ulogu na razmeđu dva veka.

Jedno od njih je Pododbor u Kruševcu Ženske podružnice u Beogradu, osnovan početkom 1882. godine koji se, kao i matična podružina, stavlja pod patronat kraljice Natalije, a pod nazivom Kruševačka ženska podružina.

Prva godina postojanja ovog ženskog društva ostaje zabeležena po osnivanju Ženske radeničke škole, kao i po angažovanju u dobrotvornim delatnostima i u kulturi grada.

Tadašnji upravni odbor sastavljen je od žena i devojaka iz uglednih kruševačkih porodica: predsednica je Ljuba P. Petrović, potpredsednica Kristina Mutavdžić, delovotkinja Jelisaveta Novaković, blagajnica Zorka Nikolić, a upravne članice Milka Protić i Jelena Vitorović. Ostalo članstvo čine redovne (stalne) članice.

Ženska radenička škola – učenice sa učiteljicom, snimljeno 1895. u Kruševcu

Uloga i aktivnost

Aktivnost Podružine i ulogu koju je igrala u javnom životu grada možemo da pratimo kroz delimično sačuvanu arhivsku građu – deo zapisnika i izveštaja kontinuirano vođenih u razdoblju od 27. septembra 1897. do 12. novembra 1899. i od 3. marta 1901. do 25. juna 1902. godine, kao i iz pisama upućivanih ministru prosvete i crkvenih dela u vladi Srbije i Načelstvu okruga kruševačkog.

Ovi podaci govore o sledećem: Radenička ženska škola otvorena je shodno pravilima ženskih društava (čl. 19. alineje e) 14. oktobra 1882. godine u Kruševcu od strane Kruševačke ženske podružine, a u cilju obučavanja odraslijih devojčica i siromašnih devojaka u vezu, krojenju, šivenju, crtanju i “upoznavanju srpskog i nemačkog jezika”. Otvaranju prethodi poziv Podružine upućen 26. aprila 1882. godine (No 54) preko Srpskih novina od 9. maja iste godine svim učiteljicama da se jave radi obavljanja nastave. Od pet kandidatkinja izabrana je i primljena g-ca Eva Vukadinović (iz Silboša, Austrougarska ) i postaje prva učiteljica ove škole sa mesečnom platom od 60 dinara, sa obezbeđenim smeštajem, ogrevom i troškovima. Po pravilima ženskih društava od nje se očekivalo da sprema učenice u toku polugodišnjih perioda da bi ove “roditeljima pokazivale svoj uspeh u nauci i radovima kao i u crtanju”.

Međutim, g-ca Vukadinović otvara privatnu školu, te se Podružina molbom obraća Okružnom načelstvu radi zabrane iste, ali bez uspeha. Upućuje pismo ministru prosvete i crkvenih dela u kome ističe da “radi u celi dobročinstva da bi mogla i siromašne devojčice izučiti….radeći dan-noć da iznađe sredstva… i u kojoj (Podružini) ove članice, bez ikakve svoje koristi, zalažu svoj najveći trud da čovečanstvu ot polze i svojoj Otečbini budu”. Pismo potpisuje predsednica Ljuba P. Petrović i upravne članice Persa Ž. Kozlječevac, Živana Krstić, Ljubica Igrošanac i Anka T. Mihailović.

Učenice ženske radeničke škole sa učiteljicom, snimljeno početkom XX veka u Kruševcu

Već 1887. godine škola traje tri školske godine i ima 25 učenica, s tim što je školovanje besplatno za siromašne devojčice dok ostale plaćaju članarinu. Ostvaruje se i četvrtina zarade od prodaje ručnih radova. Za nadzor škole je zadužen gospodin Jovan P. Popović.

U tom periodu redovne članice Podružine bile su Negosava Ćirić, Anka Budimović, Jelena Atanacković (daje ostavku na članstvo), Milica Stojadinović, Jelena Šurdilović, Nasta Majurac, Nada Đorić, Rosica Simić, Ljubica Čarević, Persa Ristić, a kasnije i gospođice Mara Jovanović, Darinka – Dara Stanišić. Uvidom u zapisnik sa druge sednice Uprave vidimo potpun sastav članstva sa izvesnim promenama: tadašnja predsednica je Darinka Davidović, potpredsednica Kristina – Krista Mutavdžić, delovotkinja Jelisaveta Novaković i blagajnica Zorka Nikolić, a upravne članice Milka Protić, Jelena Vitorović, Natalija Braljinac, Milica Ibrovac, Ljubinka Karakušević, Darinka Tričković, Draga Muža, Milka Protić i Leposava Milošević. U svom sastavu Podružina prima dalju upravu nad Ženskom radeničkom školom, uz izražavanje zahvalnosti osnivačima, a uz brigu za njeno dalje napredovanje. U aktu upućenom od strane osnivača se navodi da isti ne mogu predati školu iz, kako članice zaključuju, “posve nepravednih razloga”. Konačna odluka glasi “da se nastavi saradnja sa Radeničkom školom kroz pomoć u dežurstvima i “drugim poslovima”.

Interni rad Podružine u navedenom periodu upravljen je na dobrotvorne i protokolarne delatnosti. Između ostalog, upućuje se molba Njenom veličanstvu kraljici da primi Kruševačku podružinu pod “svoje visoko okrilje”. Organizuju se proslave, školske slave sv. Save i 30. januara 1898. priređuje zabava u korist škole.

Podružina održava redovne sednice u redovnim terminima te se stiče jasan uvid u vrstu i prirodu njenih aktivnosti.

9. januara 1898. Podružina prihvata ponude iznete u aktu osnivača da se obostrano “utvrdi” sporazum u vezi sa dobrovoljnom predajom škole društvu na dan sv. Save kao i da se izjavi zahvalnost njihovim proglašavanjem za počasne članove, a za počasnog člana predsednika izabere sveštenik gospodin Sibin Đorić. Na vanrednoj sednici 12. januara iste godine čita se pismo Njenog Veličanstva u kome se obaveštava da je Podružina primljena pod “visoku zaštitu” Kraljice.

Na drugom glavnom skupu održanom 22. januara izveštava se o finansijskom stanju Podružine koja je bez dugova, ali sa nešto malo čiste gotovine. Nova blagajnica je g-đa Jelisaveta Novaković, delovotkinja Ljubica Karakušević, a upravne članice g-đe Mica Stojadinović, Negosava Ćirić, Persa Marinković. Zaključeno je da zbog humane uloge društva i škole treba pridobiti što više budućih članica.

U prvom polugođu te godine Podružina se sreće sa novčanim problemima, što se ogleda u nemogućnosti plaćanja učiteljice, te se g-đe članice mole da podučavaju učenice za mesečnu platu od 6 dinara. U te svrhe se zahteva vraćanje novca datog na čuvanje Beogradskom društvu, a sakupljene uloge primljene od Beogradske zadruge treba uložiti u Novčani zavod.

U maju stiže poziv Glavnog odbora podružine za uzimanje učešća Pododbora na Pariskoj svetskoj izložbi 1900. godine, te treba pripremiti i odabrati radove da bi na vreme bili poslati matičnom Društvu.

Usled nedostatka kadra članstvo je često bilo prinuđeno da angažuje učiteljice iz drugih škola (Gimnazije, Osnovne škole), kao g-đu Marković, radi ocenjivanja iz opštih predmeta. Stalno je prisutan i problem neodgovarajućeg, a skupog, školskog stana. Međutim, sve to ne ometa upis novih učenica, kako odličnih, tako i onih slabijih ali siromašnog imovnog stanja. Takođe se insistira na redovnom plaćanju članarine. Ove prilike utiču na plaćanje zakupa i primoravaju Podružinu da moli za novčanu pomoć Sreski odbor grada (novčana suma od 100 dinara) kao i da tuži roditelje učenica zbog neplaćene članarine.

Krajem 1898. članstvo donosi odluku o promeni školskog stana a po povoljnoj ceni od 40 dinara; o nabavci inventara, mašine za šivenje, knjiga za besplatno korišćenje. Određuje i sumu novca koja se ne sme trošiti. Te krizne godine u radu Društva i Škole dolazi do sve većeg osipanja učenica, zarada je manja a rashodi premašuju prihode. Takođe se ukazuje potreba za starijom i iskusnijom učiteljicom te se raspisuje konkurs (izašao u Večernjim novostima). Posle dužeg razmatranja 20 pristiglih molbi primljena je g-đa Ljubica Antonijević iz Radeničke škole u Palanci. Članstvu se priključuju i g-đe Agapija Crnoglavić, Ljubica Valjarević, Draga Đurković i Kata Spasojević.

Članice Ženske podružine Ženske zanatske škole u Kruševcu oko 1930. godine

Rad Podružine na početku dvadesetog veka

Na osnovu sačuvanih izveštaja i zapisnika vođenih u periodu 1901/1902. godina može se kontinuirano pratiti dvogodišnji rad i angažovanje Podružine. Početkom marta 1901. izabrana je nova uprava a stara dobija priznanje za svoj rad. Nova potpredsednica Olga Ilić (koju ubrzano zamenjuje Zorka Nikolić), potpredsednica Leposava Nešić, a blagajnica Vuka Simić, (delovodkinja Ljubica Karakušević?)

Nova uprava češće donosi odluke: o kupovini potrebne literature (brošura Eleonore Selenke iz Minhena o konferenciji mira održanoj u Hagu na kojoj su učestvovale i žene iz Srbije). Nastavljaju se i dobrotvorne aktivnosti društva, kao izdvajanje novca (100 dinara) namenjenog Crvenom krstu, a ne zaostaju ni protokolarne – dogovori o priređivanju zabava, kao one u čast imendana Njenog veličanstva kraljice Drage održane u Oficirskom domu, ili upućivanje rođendanskih čestitki. Septembra meseca povodom posete kraljevskog para Drage i Aleksandra Obrenovića, Podružina moli Odbor za doček da joj se odredi mesto na železničkoj stanici i ugovori audijencija Uprave kod kraljice. Pošto je problem školskog stana i dalje aktuelan moli se predsednik opštine da ustupi neku kuću za školu ili pak uputi “kakvu pomoć” (finansijsku). Članstvo dobija dve nove članice g-đu Pavla Drobnjaka i g-đu Arse Drenovca.

Krajem godine Društvo donosi odluku o primanju učenica i iz drugih radeničkih škola (Aleksinačka radenička škola), kao i o priključenju Rezoluciji žena iz Srbije koja je upućena konferenciji mira u Hagu. Takođe se zadužuje Odbor da pripremi proslave dana sv. Save, uz upućivanje poziva predsedniku opštine, kao i zabave za dan Tri jerarha (30. januar 1902. godine) na koju treba pozvati i Njihova veličanstva. Izveštava se o prijemu zahvalnice kraljice Drage povodom čestitke poslate za krsno ime i novogodišnje čestitke kralja Aleksandra.

Aktivnost Društva u toku 1902. 

Na glavnom skupu Podružine održanom 3. februara 1902. godine dotadašnje rukovodstvo daje ostavku i bira novo: i dalje je predsednica Zora Nikolić, potpredsednica Leposava Nešić, delovodkinja Anja O. Nešović a blagajnica Ruža Simić. Upravne članice su Todora Blagojević, Jela Radovanović, Ljubica Terzić, Anka Zojić (supruga načelnika Zojića), Mara Jovanović, Mara Ilić, Etelka Nikolić, Perka Kačanik, Milica Ginić, Emilija Grujić, Natalija Braljinac, Ruža Milovanović, Olga Ilić, Kristina Mandić, Zora Ilić, Leposava Nešić, Vuka Simić, Sultana Tajtacek, Dara Stanišić. Dužnost obavlja Kaja Gocić.

Iz dokumentacije se saznaje da je škola uspela da se smesti u kuću koju je izdao sveštenik iz Dvorana Jefta Anđelković, tako da Podružina planira da u dogledno vreme osnuje i formira sopstvenu knjižnicu.

Uvode se i izvesne novine kao: odvojiti učenice koje pohađaju teorijsku nastavu u posebne razrede, upisivati siromašne devojke samo na početku školske godine, ne povećavati cenu rada, ali i organizovati koncerte i izlete sa prihodom u korist škole. Školarina će iznositi 7, a za dve učenice iz jedne porodice po 6 dinara. Kao pomoćnica u održavanju nastave prima se g-đica Leposava Popović. Uvodi se i stimulacija u vidu nagrada od 20 i 10 dinara namenjenih istaknutim učenicima za poseban trud i ispoljeni smisao u praktičnom radu.

Izvorna dokumentacija dopušta samo delimično detaljniji uvid u karakter i delatnost Kruševačke ženske podružine i to samo za opisane periode. Dalja sudbina Društva nije proučena usled nedostatka dokumenata koji bi svedočili o kasnijem razdoblju.

Iz Radeničke škole 1926. nastaje Ženska zanatska škola, a sama Podružina je pretrpela zabranu rada za vreme nemačke okupacije u vreme Drugog svetskog rata. Imovina Društva konfiskovana je krajem 1944. godine. Tako se gasi udruženje koje je odigralo značajnu ulogu u prosvetnom, kulturnom, dobrotvornom i društvenom životu Kruševca u poslednje dve decenije devetnaestog i početkom dvadesetog veka. Zajedno sa Kolom srpskih sestara i Društvom kneginje Zorke dalo je pečat angažovanju građanki Kruševca i njihovom uključivanju u javni život. Članice su davale ton zabavnom štimungu Kruševca onoga doba uključujući žensku omladinu u neobavezne aktivnosti, razvijajući njihov društveni duh.

Autor: Jelena Đinovski (Istorijski arhiv Kruševac)