Dušan Radić rodio se 1892. u Kruševcu, a odrastao u Majdevu. Po profesiji je bio lekar i radio je u Vrnjačkoj Banji sve do smrti 1938. godine. Bio je cenjen i upamćen po blagom i prijateljskom pristupu prema pacijentima i besplatnom lečenju siromašnih. Nazivan je „Blagim doktorom“.

Među kulturnim radnicima Kruševca, svojevremeno se javila ideja da se njegova rodna kuća u Majdevu, jedna od najatraktivnijih zgrada u Rasinskom okrugu, gde je i fizički, pa i intelektualno, stasao pod skutima dobročinitelja popa Minića, najbolji literarni slikar kruševačkog podneblja, dr Dušan Radić, preuredi i aktivira kulturnim programima i naučnim skupovima o srpskom selu nekada i danas.

Dr Dušan Radić je bio i književni pisac. Pisao je o „malim“ ljudima, siromašnima, bolesnima, ljudima sa Goča, Jastrepca i Kopaonika, moravskim i rasinskim seljacima, prodirujući u njihov tragizam, i pisao je njihovim jezikom. Objavio je 109 pripovedaka iz seoskog života i života srpske palanke u pet zbirki: Tri kilometra na sat, Kroz život, Na sto ognjeva, Živi nakovanj i Tako mi planinci. Srpska književna zadruga objavila je Radićev roman Selo 1937. godine. Pisao je i pozorišne komade.

Dr Dušan Radić bavio se i muzikom. Svirao je violinu i violu, komponovao je i dirigovao orkestrom. Svoje muzičke afinitete, stečene još u mladosti, preneo je na svoju decu i banjsku omladinu.