Kruševačka gimnazija je osnovana 9. juna 1865. godine, kao jedna od prvih škola takve vrste u tadašnjoj Srbiji. Knez Mihailo i državne vlasti su izašle u susret molbama Kruševljana, koji su za novu školu već i zgradu napravili, a u svojoj molbi ovako mudrovali:

"Gospodinu Ministru Prosvete i Crkvenih dela!
Koliko se od malo godina u Državi našoj narodna svest buditi počela, koliko je naš narod za prosveštenom Evropom pošao, i koliko je važnost ime Srbina pod premudrom upravom Svetog Vladaoca našega dobilo, to vi Gospodine Ministru bolje znajete i poznajete nego mi. Kuda je prosveta i izobraženost, vidimo da je tamo, svako blago i bogatstvo. Kad na prošlost pomislimo, sadašnjost rasudimo, a na ovo naše malo mesto između dve vode Rasine i Morave ležeći pogledamo, šta nalazimo? Ništa drugo, prosvetu za naiveće blago zemlje; er Država bez prosvete, može se smatrati kao telo bez duše!..."

Ove mudre reči pretežno nepismenih ljudi su ugrađene u temelje same ideje kruševačke Gimnazije, i danas "kad na prošlost pomislimo i sadašnjost rasudimo" zadivljuju kako svojom proročkom vizijom, tako i poštovanjem koje neuki ukazuju prema učenosti. Svest da je prosvetni napredak preduslov svakog drugog postignuća, nigde se nije tako jasno dokazala kao na primeru naše Gimnazije. Za malu varoš između Rasine i Morave ona će postati rasadnik drugih kulturnih i prosvetnih institucija, u njoj će nastati brojna sportska društva koja i danas postoje, biti uzdanica privrednog napretka, ali što je najvažnije, ona će odnegovati elitu kruševačke mladosti za velika dostignuća u narednim decenijama.

Cilj gimnazijske nastave tada, a i sada, je naučno - vaspitni tj. kako se to nekada govorilo "pored izobraženija u naukama" postići i "visoko oblagorođavanje čuvstva i naklonost k svemu što je dobro i plemenito", čime je Gimnazija postajala model građanske kulture kojoj je Varoš težila. Potpuno ukorenjena u razvoj grada Gimnazija će za Kruševljane uvek imati posebno i važno mesto. Od njenog nastanka oni brinu o njenim potrebama. Poklonili su joj dve velelepne zgrade (u drugoj useljenoj 1938 škola i sada radi), osnivali đačke fondove za pomoć njenim đacima i aktivno učestvovali u rešavanju svih drugih problema. Pomagati gimnaziji bila je stvar zdravog odnosa prema zajednici, dokaz uspeha, dobrog ukusa i građanske i nacionalne svesti. Kada su 1898. godine prosvetne vlasti privremeno ukinule Kruševačku gimnaziju kao državnu, Kruševljani će se potruditi da ona nastavi sa radom kao privatna. Tako je, uprkos svim teškoćama, promenama država i državnih uređenja, brojnim ratovima koji su prekidali njen rad, promenama školskih zakona Gimnazija nastavila da postoji, stalno postajući sve veća. Od jednog odeljenja polugimnazije iz 1865. godine, ona će u narednom periodu postati puna gimnazija sa više odeljenja u svakom razredu. Otvoriće i odeljenja ženske gimnazije, da bi 1951. godine ona bila spojena sa muškim. Njeno klasično usmerenje sa početka, će tokom vremena prevagnuti ka "realki" što će imati veliki značaj za mladu, ali naprednu, industriju grada.

Iako je u periodu od 1977 - 1990. godine gimnazija pretvorena u Obrazovni centar "Bosa Cvetić", to nije bitno narušilo njen kontinuitet i imidž. Za sve Kruševljane ona je ostala Gimnazija, a njene učionice će i dalje puniti najbolji đaci grada.