Boban Petrović bez dileme je najveće ime koje je naša varoš podarila srpskoj i jugoslovenskoj košarci. Napustio nas je zauvek prošlog leta - nakon što je doživeo saobraćajnu nesreću u Južnoj Africi. Rođen je u Kruševcu, 19. jula 1957. godine. Igrao je na poziciji krilnog centra. Levak čiji su dalekometni šutevi "iz bunara" satirali svojim spektakularnim lukovima protivnički moral. Odrastao na uglu Zakićeve i Obilećeve ulice. Za ovdašnje čaršijance zanavek će ostati poznat kao Hita.

Petrović je bio jedan od najboljih igrača Partizana, s kraja 70-ih i prve polovine 80-ih godina. U dresu Partizana postigao je 3618 koševa i trenutno je deseti najbolji strelac crno-belih svih vremena.

Igrao je još i za Olimpiju, Napredak iz Kruševca, francuski Rems, špansku Manresu i belgijski Haselt BT. Bio je član reprezentacije Jugoslavije i sa njima osvojio srebro na Evropskom prvenstvu 1981, i bronzu na Svetskom prvenstvu 1982.

Legendarni Predrag Saša Danilović je nedavno, u jednoj obimnoj autobiografskoj ispovesti, izustio i sledeće: - U to vreme mnogi su igrači bili vanserijski, ali obožavao sam samo Bobana Petrovića.

Krilo od preko 205 cm, za tadašnje pojmove revolucionarno visok, solidne brzine, atletike, spretnosti i šuta, Petrović 1976. debituje za aktualnog prvaka, beogradski Partizan i već nakon prve sezone dobija poziv i za državni tim. U prvih nekoliko sezona, vitki momak je ispomoć Kićanoviću i Dalipagiću i uglavnom igra na mestu četvorke. Njegov prvi trofej karijere je Kup Radivoja Koraća 1978. u legendarnom finalu protiv sarajevske Bosne. I Boban i Partizan imali su izuzetnu sezonu 1978-79. Osvajaju trostruku krunu te godine, a Petrović se tad specijalizuje za poziciju niskog krila, uz Arsenija Pešića (4) i Miška Marića (5). Osim domaćeg prvenstva i Kupa, Partizan ponavlja uspeh u Kupu Koraća, a Boban u finalu protiv italijanskog Rijetija pripomaže trijumfu sa svojih 12 poena.

Tada već gotovo standardni državni reprezentativac, Boban je uzeo mediteransko srebro leta ’79 u Splitu, ali njegova igračka karijera mogla je biti i drugačije upamćena da se nije povredio pred Olimpijske igre 1980. u Moskvi i da je bio član te zlatne ekspedicije. Sezona ’81 donosi novu prvenstvenu titulu Partizanu, a Boban uživa u najboljoj sezoni života. Razigran ubojitim Kićom, ubacuje 18,5 poena te sezone, sjajan je u skoku, a njegov dalekometni šut, nesvakidašnje visokog luka, funkcioniše bez greške u kombinaciji s povremenim, atraktivnim zakucavanjima. Najbolje utakmice sezone odigrao je protiv najvećeg takmaca za naslov, zagrebačke Cibone; u oba susreta ubacuje po 26 koševa. Narednu sezonu, u kojoj je Partizan posrnuo i u domaćem prvenstvu i u Kupu šampiona, Boban je (bez Kiće, uz Dalipagića i Slavnića) odigrao slabije, ali je obe te godine bio u sastavu reprezentacije na velikim takmičenjima, osvojivši evropsko srebro i svetsku bronzu. Na EP ’81 u Čehoslovačkoj, Petrović beleži 7,1 poena i 3,2 skoka prosečno, a na SP ’82 u Kolumbiji je na 10,6 koševa i 4 skoka. Najbolju partiju turnira odigrao je u borbi za bronzu protiv Španije, kojoj "zabija" 19 poena i hvata 6 lopti.

Njegov oproštaj s Partizanom, ali i državnom selekcijom, desio se u sezoni 1984-85. Beogradski kolektiv tih je godina bio u senci Cibone, novog prvaka Evrope, ali je Boban solidan doprinos (10,5 poena i 6 skokova – prvi u reprezentaciji) dao i na Evropskom prvenstvu u Nemačkoj leta ’85 na kojem su naši junaci završili na neslavnom sedmom mestu. Sledeće dve sezone odlično igra u Francuskoj, za ekipu Remsa (25-30 poena prosečno, 7-8 skokova), da bi se za sezonu 1987-88 vratio domaćim košarkaškim daskama, sada u stroju ljubljanske Olimpije, pored basket-brata mu Petera Vilfana, sa kojim je još u plejofu ’83 razgalio srca košarkaške publike u predstavi dodavanja igrača suparničkih ekipa, totalnim zbunjivanjem sudija i završnim Vilfanovim striptizom. Taj potez je do današljih dana ostao najluđi u istoriji igre između dva obruča na evropskim prostorima.

Olimpija je te sezone ’88 imala strašan tim, osim Bobana i Pere igrali su i Jure Zdovc, Dušan Hauptman, Slavko Kotnik, Žarko Đurišić, Radisav Čurčić, Matjaž Tovornik… Nije išlo bolje od 4. mesta u prvenstvu pored tri najbolje evropske košarkaške ekipe  –  Jugoplastike, Partizana i Cibone. Boban je u dve sezone sa „zmajčekima“ ostvarivao po petnaestak poena i 5-6 skokova, ali je onda ponovo otišao u inostranstvo – jednu sezonu nosio je dres španske TDK Manrese (nekih 16 koševa i 4 skoka). Početkom devedesetih, Petrović se vraća u matični Napredak iz Kruševca, sa kojim je načinio,  u nekoliko sezona, revolucionaran korak plasmanom u tadašnju Prvu B ligu, praktično na svojim leđima noseći čitavu jednu izuzetno talentovanu novu generaciju "čarapanskih" basketaša. Košarkašku karijeru je okončao 1994. godine u Belgiji. 

Za reprezentaciju je nakupio na 92 utakmice, a u domaćem prvenstvu je dostigao ukupno 3.343 poena na 246 susreta (prosek 13,6). Jedan je od boljih strelaca Partizanove istorije sa ukupno 3.618 postignutih poena. U Jugoslaviji je bio prilično popularan, među kolegama uglavnom omiljen, a znao je da se pojavi i u filmovima domaće produkcije. Po mnogima je Boban Petrović bio NBA potencijal igrača. 

Ako neko u to ne veruje evo šta je pre nekoliko godina napisao, u prilog tome, jedan vatreni pratilac ex YU košarke iz Hrvatske: "Znam da će mnogi da kažu – nema šanse, ali ako se malo podsjetimo, u petorci NBA šampiona, LA Lejkersa iz osamdesetih, nalazio se i jedan Kurt Rembis. Bio je on možda agresivnijim košarkašem od hodajuće flegme imena Boban, ali njegov šut nije bio ni blizu Petrovićevom, njegove predispozicije također, a ipak se okitija naslovima NBA prvaka. Osnovni razlog zašto tripujem da je Boban mogao igrati u NBA ligi, možda i bolje od Rembisa, jest onaj glavni motiv ovog teksta – za razliku od Kurta, Boban bi jednostavno bio kul i u društvu holivudskih kraljeva.