Ognjen Olja Petrović, nekadašnji legendarni golman Crvene zvezde i reprezentacije Jugoslavije, rođen je 2. januara 1948. godine u Kruševcu. U redove crveno-belih stigao je 1965, posle zapaženih pertija u omladinskim selekcijama Napretka i ekipe “14. oktobar“. Zabeležio je najviše nastupa, od svih rođenih Kruševljana, u reprezentativnom fudbalskom dresu.

Gradske polulegende, pogotovo one ispredane decenijama po sokacima Bara (naselja izniklog posle Drugog svetskog rata između Lazarice i Starog groblja, na samom obronku Bagdale) podučavale su decu mukotrpnom radu i maksimalnom samopožrtvovanju - ako žele da jednog dana budu slavna i uspešna kao "Olja". A ovaj div među stativama, ponos i zakletva miliona navijača Zvezde često je znao da "zaluta" u svoj rodni kraj i da se zaigra sa klincima na poljančetu poniže groblja, na samo 200-nak metara od njegove kuće...

Kad je Crvena zvezda osvojila Prvenstvo Jugoslavije u fudbalu 1969/70. stao je jednom na gol prvog tima, ali je standardni prvotimac postao tek u sezoni 1972/73 kad su crveno-beli ponovo osvojili šampionsku titulu. Sa velikim uspehom čuvao je mrežu Crvene zvezde i bio reprezentativac do 1976., odigravši za crveno-bele ukupno 259 utakmica, od čega 115 prvenstvenih. Postigao je i tri gola. Učestvovao je u osvajanju dve šampionske titule 1970. i 1973. godine, Superkupa Jugoslavije 1972. i Kupa prvoligaša 1973. godine.

Jedini je golman u istoriji kluba koji je bio strelac u zvaničnim mečevima. Sva tri pogotka postigao je sa “bele tačke“, i to u mečevima protiv Čelika (2:2), u šampionatu 1974/75, Željezničara (4:1) u prvenstvu 1975/76 i Reala iz Madrida u Kupu pobednika kupova 1974/75, kada je matirao svog kolegu iz kraljevskog kluba u 55. minutu i doneo Zvezdi vođstvo od 2:0. Taj meč je Petrovićeva lična karta, jer se proslavio fenomenalnim intervencijama, a na kraju je u penal seriji odbranio šut Santiljane, i Zvezda je sa 6:5 prošla u polufinale. Prethodno je i sam realizovao jedan šut u penal seriji pred čak 100.000 gledalaca na stadionu Crvene zvezde. Penali su izvođeni jer je prvi meč u Madridu dobio Real sa 2:0.

Ognjen Petrović je u Zvezdu stigao 1965. godine, a u zvaničnim mečevima je debitovao u sezoni 1969/70. Dugo je čekao svoju šansu, jer je Ratomir Dujković godinama bio neprikosnoven na golu crveno-belih. Petrović je standardan postao u sezoni 1972/73, kada je osvojena titula posle dve godine pauze. Sve do kraja sezone 1975/76 bio je Zvezdin broj jedan i ljubimac navijača. Isticao se spektakularnim intervencijama od kojih zastaje dah, a među starijim navijačima je vrlo cenjen i smatra se jednim od najboljih golmana u klupskoj istoriji. Branio je na svih osam utakmica u Kupu pobednika kupova 1974/75, kada je Zvezda eliminisala Real Madrid u četvrtfinalu, a poklekla u dvomeču protiv Ferencvaroša u polufinalu (1:2 i 2:2). Bio je na golu i u dve istorijske pobede protiv Liverpula od po 2:1 u osmini finala Kupa šampiona 1973/74.

Karijeru je 1976. godine nastavio u francuskoj Bastiji, gde je igrao zajedno sa Draganom Džajićem. Povukao se 1978. godine zbog povrede sa svega 30 godina, što je za čuvare mreže vrlo rano.

Uz 10 utakmica za omladinsku reprezentaciju (1968-1969) i jednu za mladu (1972), odigrao je i 15 utakmica za najbolju selekciju Jugoslavije. Debitovao je 13. maja 1975. godine protiv Poljske (2:2) u Varšavi, a poslednji meč je zabeležio 19. juna 1976. protiv Holandije (2:3) na finalnom turniru Evropskog prvenstva u Beogradu, kada je Jugoslavija zauzela četvrto mesto. Prethodno je branio na deset utakmica za omladinsku i jednom za mladu reprezentaciju, a osvojio je i zlatnu medalju na Mediteranskim igrama u Izmiru 1971. godine. 

Po završetku karijere bio je trener golmana Crvene zvezde. Preminuo je 21. septembra 2000. godine u Beogradu.